Na korak do smrti

Ne mogu da opišem tugu porodice, drugova i ostalih bliskih osoba dečka koji je večeras poginuo u saobraćajnoj nesereći u Novom Pazaru, u prvoj noći meseca Ramazana. Još jedna brojka u statistici koja pokazuje da je u našem gradu u zadnja 3 meseca poginulo više od petoro ljudi u saobraćajnim nesrećama!

Nazovimo stvar kako hoćemo: nesreća, Božja volja, sudbina, to život i naše sugrađane, voljene osobe i drage prijatelje neće povratiti u život. Međutim, mislim da svi ovi tragični incidenti prenose jednu poruku, a to je da se moramo konačno probuditi i biti oprezniji u saobraćaju. Bez obzira na to što je neko iskusan vozač ili ima virtuozne veštine u nečemu, svedoci smo toga da mali znak nepažnje, vožnja u alkoholisanom stanju ili bilo kakva sitnica može imati smrtne ishode.

Moramo takođe konačno shvatiti da pažnja, skoncentrisanost i prava odluka u pravo vreme, kao i prikladno poštovanje pravila spašavaju život!!! Doprinosi tome da se osoba može vratiti svom domu i ugledati majku, oca, sestru i brata u lice. Ali, tu ne pomažu nikakvi autoriteti, kazne, kontrole – one su samo tu da na kratko vreme pokažu prisutnost i izvrše nadzor; nakon ovoga, sve to brzo prođe i zaboravi se. Ono što će nama svima pomoći posle ovoga jeste SVEST o tome koliko je zapravo opasna vožnja u preteranim uslovima. Ako je sada nekome stvarno potrebno još činjenica, onda se vratite godinama unazad, izađite na ulicu i pogledajte: u ovome vozači snose istu krivicu kao i pešaci.

Moramo da vozimo savesnije i solidarnije, moramo paziti u saobraćaju, moramo izbegavati preterivanje, moramo čuvati decu i moramo kontrolisati decu koja pogotovo tek počinju da voze. Zašto poslati decu automobilom na žurku pri najmanjoj sumnji da će biti alkohola, zašto kupiti detetu vespu i bez kacige ga u grad pustiti, zašto vozimo brzo, zašto preteravamo, zašto umiru naši voljeni, zašto?? Ovo su pitanja koja moramo sebi da postavimo, a rešenje je toliko jednostavno, ali ga skoro nikada niko nije primenio. Zato hoću da svaki put kada sednete za volan, kada detetu dajete automobil, motor, vespu, setite se onih stravičnih stvari koje se mogu desiti i činite ove male sitnice koje vam mogu spasiti život. U suprotnom, neko će za vama plakati!

 

 

 

Tagged with: , , , ,
Objavljeno u Novi Pazar

Priča o emigrantu: 2.deo

Emigrant_2011_BN2   Bliži se skoro mesec dana od kako sam ovde. Živeo sam nedelju dana kod Duleta, a onda rešio da se konačno osamostalim i nađem sopstvena četiri zida. Ali, početak je ostavio jak utisak na mene i osećam se kao da sam prošao kroz neki prostorno-vremenski kontinuum i kročio u drugi svet. Služba za migraciju. „Nova radna snaga“, govori Dule službenicama. Ja na njihova pitanja odgovaram na njihovom jeziku. Pa taj sam jezik studirao.  Uobičajena pitanja: „da li nameravate stalno da živite ovde, zašto baš ovde, šta očekujete od života u ovoj zemlji?“, i još bezbroj nekih drugih pitanja. Odgovaram im pričom o istoriji njihove zemlje, zašto je ona danas jedna od vodećih u svetu, kako su se za to i to pravo još izborili njihovi preci. Zapanjena je. Dobijam vizu. Šalje nas u Zavod za zapošljavanje.

Tu mi postavljaju slična pitanja. Sagledava diplome. Pita šta sam po struci i da li je bilo teško studirati i magistrirati u više oblasti. Zatim me pita zašto sam radio kao trgovac. Odgovaram zato što te zemlje (ovo naglašavam) ne smatra da sam dovoljno dobar za nastavu. „Pa vi tamo imate hordu naučnika?“, pita me. Cinično se smeje. Govori da mu je drago što može da se sporazume jer voli kada ga ljudi razumeju. Gleda odgovore prethodne službe. „Aaa, Srbija!“, uskliknu i stegnu pesnicu, „Balkan!. Jugoslavija! Ovako je Tito držao (pokazuje pesnicu), šteta baš!“. Smejem se. Hoće iskreno da mu kažem zašto sam pristao da radim kao nosač regipsa. Kažem mu da, kada ste došli do te tačke da vas u zemlji smatraju nepotrebnim, pristajete na sve. A pošto sam naučen i razuman čovek, ovo vidim kao odskočnu dasku i kao početak, a svakako ću nastaviti da tražim posao. Zapanjen je, smeška mi se, vidi se da mu je drago. Radni ugovor važi za 6 meseci. A onda sledi nešto što me je zapanjilo i umalo me nateralo da počnem da plačem kao malo dete.

„Vidite. Po Ugovoru o radu, dobijate za vašu vrstu posla bruto 13 Evra po satu. Radite 45 sati nedeljno, naravno normalna nedelja ponedeljak-petak. Mislim da možete da me pratite“? Klimam glavom. Naravno, svaki dodatni rad se naplaćuje i dodatno i mora se ovde zavesti. Ukoliko napunite dodatnih 100% radnih časova, imate prava dvonedeljni odmor. Sve ovde zapisano u zakonu“. Vadi zakonik, daje mi kopije, ja čitam, a on objašnjava. „Pazite, jednostavno je. Ovo ovde su Norme životnog standarda kod nas. Tu piše šta je čoveku potrebno za najosnovniji život. Mesto za sedenje, spavanje, grejanje, telefon, internet, kompjuter, televizija i radio priključak, kuhinja, voda (hladna i topla), struja. Naravno, za jednu osobu najviše je dozvoljen dvosoban stan, koji ćete vi sami naći, pošto vidim da možete da se snađete. Sada, imaćete platu od 2.340 Evra, bruto bez dodatnih plaćanja. Oduzev dažbine za socijalno i penziono osiguranje, ostaje vam 2.100 Evra. Od toga morate 30% da zadržite na računu, to jest tih 30% naravno možete potrošiti, ali njih vam ne smeju oduzimati bilo kakve službe, jer to je predviđena likvidnost svakog građana. Možemo vam ponuditi pomoć od 10.000 Evra, uz asistenciju naše Službe, da kontrolisano dajete stvari. Naravno, taj novac se vraća, ali samo vraćate 3.000 Evra u prvih 6 meseci. Ako nastavite isti posao ili nađete drugi, naravno nastavljate sa plaćanjem, ukoliko ne, uzimaćemo vam neki deo pomoći za nezaposlene. Da li pristajete?“ Potvrdno klimam glavom. Čovek ne samo da je izračunao koliko ću zaraditi a koliko potrošiti na osnovna izdanja, već je imao i spremnu opciju ako izgubim posao. Sve regulisano, sve je u brojkama. Brojke nikada ne lažu! 30% ostaje svakome na raspolaganje i niko to ne sme dirati. Država te tera da štediš?! Majka ima 22 hiljade, od toga joj 50% ode na hranu i piće i kućna sredstva, ostalih 45% na dažbine. Ostaje joj 5% od plate, to nije ni 20 Evra. To nije život. Ovo je život, pravedan i realan!!

Nismo mi nesposobni, glupi. Nije da ne možemo sprovesti istraživanje i napraviti računicu. Nije da ne možemo. Mi možemo. Ali nećemo. Nećemo. Tuga. Srećan sam što sam ovde.

Tagged with: , ,
Objavljeno u Moje priče

Priča o emigrantu – 1. deo

42 - Little emigrant - DINO ODOARDO GIBERTONI - italy

Dragana Mirković, Ceca i Stoja. Dođavola sam preklinjao Grand i Južni vetar, kad me sada ispraćaju. A, zašto uopšte osećam ovo? Svi se vesele, ali ja ne! Iako mrzim ove kompozicije koje sada trešte kroz zvučnike, to je deo one male fleke na karti koja se zove Srbija. Te pesme pevaš i urličeš u kafani, kad se prepiješ Šljivovice i lepiš pevačici 100 Evrića međ’ prsa. Šta li ovo lupam? Zadnjih godinu dana niti si imao da popiješ jednu flašu krdže koju krčmar pravi u kadi a kamo li da pevaljci nalepiš nešto na grudi a da ne budeš izbačen iz  kafane jer, jebi ga, ima i ona dostojanstvo.

Morao sam da odem. Ljut sam onako kao što je dete ljuto na majku i pobegne od nje da bi vodilo bolji život. Dule je rekao da će me čekati. Opravdavam sebe, kao pred nekakvim sudom. Da sam neradnik, da neću da radim, ne bi ni mrdnuo. Zadnje dve godine sam radio kao komercijalista jednog privatnika. 35 hiljada, od provizije ni reč. Prvi mesec, a ja u plusu četrdeset hiljada. Gazda zove: „e, klinac, svaka čast, samo napred!“. Iz poštovanja ne pitam za povišicu. Zaradio sam, pored ukupnog prometa od milion i tri stotine još četrdeset hiljada, pa to je više od moje plate!!! Drugog meseca sam imao manjak od 2000. Opet zove gazda: „znaš, mi to treba da naplatimo, znaš, moraju mušterije da ti plate inače moramo da ti odbijemo!“. Pitam: „Ali vi ćete to svakako naplatiti sudskom odlukom ili čimveć, sklopio sam ugovor, ljudi su obavezni da plaćaju.“ Odgovara mi: „Slušaj klinac, nemoj da počinješ da me zajebavaš, uleteo si iz milostinje u neki posao sa nekom budalom i on neće da plati, ja moram to da naplatim!“. Neka odbije, samo neka se tera dođavola! Sledeći mesec dolazi poruka, ne radi se više do 3, kao što je bilo ranije. U redu mislim se, makar će zato biti vikend slobodan. Sledi gadan smeh gazde, zatim govori kako se i vikendom radi jer mora da se radi, ili si vuk ili si ovca, ko vikendom spava, gubi novac! Opet se mislim, okej, biće za to veća plata. Dođe prvi, na računu ništa. Zovem. Ne javlja se. Zovem kancelariju. Otišao na letovanje, nema plata dok ne dođe. Dvadeseti. Ništa. Sledeći prvi. Stiže plata, ali jedna. Ista. Zovem. Uplaćuju i drugu odmah, ne mogu zbog banke. Ista. Kad sam pitao da li ćemo zbog dužeg radnog vremena dobiti veću platu, rekao mi je da ne može da priča i od tada se nije javio. Dajem otkaz! Majka moli, kumi, nemoj sine, tako je to danas, bolje išta nego ništa. Ne, ne i ne!!!

Odlučujem se da odem. Negde, daleko. Dule je već tamo. Vidim, digao kuću na tri sprata, dolazi sa Mečkom, najnovijom. Dva sata smo razgovarali i bukvalno sam ga ubeđivao da me zaposli, kao početnu tačku. Drži firmu, bauštelac, magnat, u kući persijski tepisi i dizajnerski nameštaj. Ne pristaje. Pa, znaš, i nama je kriza, nije ni ta zemlja više što je nekada bila, a i nama teško jebi ga. „Vidim koliko je teško, govorim. Voziš auto koji troši više goriva nego što TENT može da proizvede na nedeljnom nivou. U redu je Dule, ako nećeš, nije bitno, snaćiću se, hvala“. E sada sam ga ubo u ponos, neće da se pročuje po mestu kako Dule neće da pomaže zemljacima, ali opet ne odustaje da je u dubokoj krizi. Tek kada mu je otac rekao da će mu ustupiti da zbog granitske ograde uđe pola metra u njegovo dvorište, e tek tada je popustio. Dakle, vadim vizu, spremam se za put. U džepu, 200 Evra koje sam nekako uspeo da zaradim kao konobar. Pozdravljam ostale, krećem na put.

Ja ne želim biti kao Dule. Nisam gladan za novcem. Novac kvari ljude. Postaju robovi svojih džepova. Ja hoću pravdu! Hoću da budem tretiran kao dostojanstven čovek! Hoću da radim u svojoj struci! Proveo sam 5 godina svog života studirajući strani jezik i informatiku. Noću konobarišem. Pravi zombi, a ne student. Bio sam srećan ako sam mogao da otspavam mirno nekih 6 sati. Nakon toga, 148 prijava za posao. Nigde ništa. Srećem komšinicu, koja je, koliko ja znam tek u drugoj godini ekonomije. Govori mi kako predaje ekonomiju u nekoj srednjoj školi i da nikakve veze nema što još nema ni osnovnu diplomu, jer ipak Direktor bira. Jesam li ja svih 5 godina mog nespavanja i znojenja i glavobolje pred ispite traćio i sad sam jedno veliko ništa?? Dvostruki master sam, ne prodavac, nikako! Hoću da zaradim onoliko koliko sam i truda uložio u posao. Hoću da mi dete ocenjuju po onome koliko je naučio, a ne kako se zove. Hoću da radim ono što znam, a ne bilo šta. Otvaraju se vrata od autobusa. Dule me čeka. Pozdravljamo se. Nedelju dana ćemo sređivati moj ostanak ovde, a onda počinjem da radim kod Duleta. Nosim regips ploče na građevini. Samo za početak, govorim sebi. Sedamo u auto i odlazimo.

 

Kraj prvog dela.

Tagged with: , , , ,
Objavljeno u Moje priče, Svet

25 godina od Tienanmen masakra

Danas se obeležava tačno 25 godina od masakra na trgu Tiananmen u Kini. Tu se zapravo, pre 25 godina, prema kineskoj vlasti, ništa nije dogodilo. Ali, šalu na stranu, masakar na Tiananmen trgu u Kini je jedan od najbrutalnijih dokaza tadašnje drske kineske vlasti a danas takođe važi kao najbolji primer internet cenzure u Kini.

Trg nebeskog mira (kin. Tian-an-men) okupirali su studenti, aktivisti Demokratskog pokreta u Kini. Inspirisani tadašnjim reformama u Sovjetskom savezu i istočnoj evropi, zahtevali su demokratske promene u Kini, demokratizaciju društva i slobodniji život. Zbog okupiranih demonstranata, na tom trgu nije mogao biti primljen tadašnji predsednik Sovjetskog Saveza, Gorbačov. Ogorčana sve većim brojem pristalica, kineska vlast je rešila da silom uguši proteste. 4. juna 1989.godine su naoružane snage kineske vojske krenule su na demonstrante. Prijavljeno je 2600 mrtvih, a preko 7000 mrtvih osoba. Za vreme suzbijanja protesta napravljena je i možda najpoznatija slika koja godinama kruži svetom, tzv. „Tenkmen“

9735083Čovek ispred tenka u blizini trga Tiananmen

Iako se ovaj protest, za razliku od ostalih u istočnoj Evropi i okolini nije završio mirno, kineska vlast je odbacila sve optužbe i tvrdnje da je bilo ko povređen ili izgubio život u „mirnom suzbijanju protesta“. U Kini se od tada protest navodi kao „Incident na Tiananmenu“, ali se odbija bilo kakav dijalog ili priznanje zločina na Trgu nebeskog mira. Štaviše, Kina vrši cenzuri nad svim medijima koji uopšte pišu o ovom događaju, ne priznaje broj žrtava i išla je toliko daleko da uopšte nije bilo toliko demonstranata na pomenutom trgu. Danas se u Kini putem interneta uopšte ne može pristupiti sadržajima koji opisuju ovaj masakar. Ali zapadni mediji nisu zaboravili ovaj događaj, kao ni zemlje u okolini, pa se tako svaki 04. jun u Hong Kongu obeležava tako što ljudi celu noć drže cveće za sve žrtve ovog masakra. Nije ga zaboravio ni Met Groning (Matt Groening), tvorac Simpsonovih, koji je u svom stilu kritikovao ovaj masakar.

10336840_10152451668748166_5021505730199302769_n

„Trg Tien An Men: Na ovom mestu se 1989.godine ništa nije desilo“ Groningova kritika u epizodi Simpsonovih

Kako navodi nemački Cajt (nem. Zeit) , Kina je danas, 25 godina nakon ovog događaja, zabranila pristup Guglu (Google) iz Kine. Kina i Gugl već godinama vode oštri dijalog o cenzuri sadržaja koji se odnosi na Tienanmen, čak je zabranjena i šaljiva slika internet korisnika, koji su tenkove iz gornje slike pretvorili u gumene patke za kupanje. Dakle, od danas se iz Kine ne može pristupiti Guglu niti bilo kojem internet sadržaju o ovom događaju, a prema Cajtu, u Kini su još pre nekoliko dana na Tiananmen trgu pojačane mere sigurnosti. Čak je prisutna i vojska! Represija i cenzura u vezi sa ovim dakle, i dalje postoji, traje 25 godina, a strah kineske vlasti i panika da se očuva možda najveća laž u istoriji govore sami za sebe.

Ali, da napravimo paralelu sa Srbijom. Uzmimo za primer cenzuru na internetu u Srbiji. Sajtovi poput Peščanika i blog na sajtu Blica su već jednom oboreni, Peščaniku se od objave vesti i danas može samo teško postupiti. Međuim, naša vlast uporno odgovara OEPSu i ostalim medijima da zapravo ne postoje nikakvi (!) znaci cenzure internet sadržaja u Srbiji, a tobože zabrinut premijer Vučić želi da mu se OEPS izvini zbog „lažnih“ optužbi i navodne kampanje protiv njegove vlade od strane stranih organizacija. Danas, gospodin predsednik Master Nikolić izjavljuje da je kritka vlasti zapravo „delovanje protiv države“. Da li je kritika stvarno ugrožava narode koji žive u Srbiji? Kao odgovor na cenzurisanje i DDOS napade na sajtove i blogove u Srbiji, blogeri, aktivisti, organizacije i građani iz Srbije 24. maja 2014.godine su pokrenuli kampanju „U lice cenzuri“ (ko nije pročitao, tekst može videti i ovde). Kampanja se proširuje i kako stvari stoje, biće neizbežna stvar u budućnosti ove zemlje!

Ostaje za kraj samo reći da se „U lice cenzuri“ treba smatrati kao ozbiljna kampanja, da se građani konačno moraju zapitati „Šta se to sa nama dešava?“, da konačno zahtevaju da ne samo biraju onoga ko će „nad njima“ da vlada, već ko će „sa njima da vlada“! Da konačno ugase raznorazne evroazijske import serije i da se, pored cenzure, konačno bore za ono što im pripada, a to je dostojanstveni, ravnopravni, bezbedni i normalni život. Da konačno shvatimo svi da ne postojimo zbog države, već država postoji zbog nas! U suprotnom se, 24. maja 2014.godine na srpskom internetu, ništa nije dogodilo.

Zbog mene i tebe. Ne zbog foteljaša.

 

 

Tagged with: , , , , ,
Objavljeno u Moja kritika, Politika, Srbija, Svet

Kako je u Nemačkoj pobedila satira?

Zbog katastrofa, kako prirodnih, tako i političkih, poslednjih dana u Srbiji nismo imali svi baš vremena da pratimo dešavanje u Evropi – Izbore za Evropski parlament. Iskreno, ni ne tiče nas se nešto baš mnogo, jer im je kao politika, u odnosu na našu teatralnu Demokratiju, poprilično dosadna. Uostalom, nismo baš u poziciji da komentarišemo tuđu baštu, dok je naša bašta puna smeća, zar ne?

Međutim, na izborima u Nemačkoj dogodila se mala (ali vredna) politička senzacija, da ne kažem revolucija, jer je upravo u obećanoj zemlji mnogih naših sugrađana partija “Partei (nem. Partija)” na čelom sa Martinom Zonebornom (Martin Sonneborn) uspela da osigura jedno mesto u Evropskom parlamentu. Ovo je omogućilo ukidanje granice od 3% za učestvovanje u parlamentu od prošle godine, što bukvalno omogućava svakoj partiji, ma koliki procent imala, da učestvuje u parlamentu.

Ko je uopšte taj Martin Zoneborn i zašto sada neki tamo bloger iz Srbije piše o njemu? Ukratko: Martin Zoneborn je glavni urednik nemačkog satiričnog magazina “Titanic”, nalik štampanom izdanju njuz.net-a. Dakle, pobedila je družina sa do sada najkontroverznijim humorom u Nemačkoj, koja u svom planu ne ostavlja ni dlake na jeziku, a sada ćete videti i što:

U javnom obraćanju, Martin Zoneborn je najavio da će odstupiti od svog mandata nakon samo mesec dana. “Četiri nedelje ću se spremati za ostavku…. Pokušaćemo da obezbedimo da svaki član naše partije nakon mesec dana da ostavku, kako bi na njegovo mesto ustupio drugi. Krajnji cilj je da tako provučemo 60 članova stranke kroz EU-parlament. To znači da će svako od njih imati šansu da jednom mesečno za 33.000 Evra (!) vidi Brisel, malo se pozabavi, prošeta, zatim da ostavku i posle 6 meseci dobija otpremninu od zamene poslanika. Znači, muzemo EU kao neka mala južnoevropska država.” Na pitanje zar to nije suludo odgovorio je samo: “Mislim da nećemo biti najluđi u parlamentu”.

Zoneborn je dobio 0,6 odsto na izborima i ima najluđi strateški plan za Nemačku: između ostalog uvođenje kvote lenjosti, milion Evra kao egzistencijalni minimum po osobi i pravo na glasanje za osobe od 12 do 52 godine. Pre izbora, Zoneborn je izjavio: “Vodićemo kampanju Hitlerom i seksom!”. Unutar njihovog partijskog programa se nalaze tačke kao što su “rećićemo NE! EU normama za penis, učinićemo vožnju na crno isplativom, obnovićemo Berlinski zid itd..”

E sada, odgovor na pitanje – šta nas se ovo sve tiče??

Mislim da smo došli do te tačke da političari konačno prestanu da se pretvaraju i da treba da nastupaju kao gore navedeni Zoneborn. Iskreno, dosadašnja politička scena kod nas je sto puta veća sprdnja od ove koja se dogodila u Nemačkoj. Zato, političari, nemojte se više slikati u nekim fabrikama, na nekim njivama, dajte bre da se zezamo i budite onakvi kakvi ste uvek – najveći zajebanti! A ko zna, možda na sledećim izborima stvarno uspemo da oformimo neku partiju sa sličnim programom, da se malo rešimo današnjih mapetovca jer, dosadni su!!!

Informacije za ovaj članak dobio ovde.

Tagged with: , , , , , ,
Objavljeno u Politika, Vesti iz normalnog sveta

U lice cenzuri

 

Tekst sa linkovanom verzijom postoji i na engleskom i na nemačkom

U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.

Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana“ i portal „Teleprompter“, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica“ nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.

U nedostatku snažne parlamentarne opozicije, uz mali broj štampanih i elektronskih medija koji kritikuju vlast, vlada Aleksandra Vučića i njeni pomagači napadaju kritičku misao na internetu, gušeći slobodu izražavanja. Suočena s neugodnim pitanjima i činjenicama koje joj ne idu naruku, vlast pribegava sili, čime dokazuje da nema argumente kojima bi odbranila svoje postupke.

Zahtevamo da vlast odmah prestane da napada slobodu izražavanja, da prestane da ometa rad kritički opredeljenih internet stranica, te da počne da odgovara na pitanja koja joj javnost sa neospornim pravom postavlja.

Zahtevamo da vlast poštuje i sva ostala prava i slobode, kao i vladavinu prava.

Zahtevamo da se odmah objave imena stradalih u poplavama.

Zahtevamo transparentno raspolaganje doniranim novcem.

Zahtevamo da moralno, prekršajno i krivično odgovaraju svi predstavnici vlasti, bez obzira na to na kom se nivou nalaze, za svaki život koji je mogao biti spasen da oni nisu bili nemarni, nesposobni i neodgovorni, i za svu uništenu imovinu koja je mogla biti zaštićena da su oni reagovali adekvatno.

Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.

kuzativ
Aleksandar Sekulić – 2389
Aleksandar Šurbatović
Alжirska pisma
Ana Milanović
Angelina Radulović – Piskaralo
Anita Mitić
Biljana – Samokazem
Bob Lebowski (Slobodan Vladuša)
Boban Stojanović
Bozóki Antal
Ch3d4 (Vojislav Bajakić)
Constrictoria Boa
CRZ Blog
cult – B92 blog
Danubius forum
Dario Hajrić – Sistem i lom
Dejan Pešić
DJ Ivica
Dokona popadija
Dopisi iz Diznilenda
Đorđe Bojović
Džunglica
Edis Đerlek
Euterpaspeaks
FCBK
Ivana Ćirković – Organ Vlasti
Ivy Jbte
Iz glave radio
Izvan kuhinje
Jelica Rogić
Just Bloggin’
Kontrapress
Kriza identiteta
Leksikon YU mitologije
Liceulice
Logaritam
Loose Ends in Economics
Luka Božović
Mahlat
Marko Marjanović – Pošteno mu sudite pa da ga streljamo
Mesec, suncokret i ostale priče
Milica Čalija – blog
Milja Lukić
Miloš Đajić
Miloš Sečujski – B92 blog
Mojporrtal.org
Mr Black
Ne verujem u muk istine
Nebojša Knežević – yzmaya
Negoslava’s Blog
Nemam ime, imam komentar
Nenad Duda Petrović
Nešto sasvim neizvesno
Nikola Ćupas – blog
Nikola Kolja Krstić
Novi Sad 2020
Novinarizmi
Novosadsko ubrojčavanje
Od svega po malo
Osmi dan
Ostavite Teslu na miru
Pagankawebshtizza
Panonska revija ludosti
Parunova reč
Pavle Ćosić
Pavle Mihajlović – Tržišno rešenje
Pećko pivo
Peščanik
Politiks tejps
Popovsko Dokonisanje
Prešlicavanje
Pressburger Csaba
Pressburger Csaba
RainDog po treći put među blogerima
Random Code and Beauty of Organic Entities
Raša Karapandža
Sajber Vanderlast
Sandra Simonović
Sara Radojković
Savesna
Spookyludila
Staša Koprivica – 100 lisica
Strahinja Krstić
Troblog
Urošević Ladislav – koordinator Ubuntu zajednice Srbije i FLOSS aktivista
Vazda nešto
Veličković::Blog
Velimir Mladenović – B92 blog
Vladan Slavković – Kraljevo online
VladanBa’s Blog
Vladimir Greblaher – Zovitemeishmael
Vladimir Milutinović – Dvogled
Whatever… Nevermind
While Sleepwalking…
Žarko Ptiček
Žene sa Interneta

Organizacije i pokreti:

Beograđani protiv prohibicije
Centar za praktičnu politiku
Centrar za marginu
Fondacija Dokukino
Građanske inicijative
Kuća ljudskih prava i demokratije
Mreža za političku odgovornost
Share Fondacija / Share Defense
Udruženi građani za Srbiju (#Udruzeni)

Građanke i građani:

Admir Smajović
Aleksandar Atanasijević
Aleksandar Jovičić
Aleksandar Kezić
Aleksandar Kokotović
Aleksandar Lučić
Aleksandar Stanojković
Aleksandar Živadinović Ćupas
Aleksandra Anokić
Aleksandra Đerić
Aleksandra Jensen
Aleksandra Sokolović
Aleksandra Tomić
Ana Bellotti
Ana Čiča
Ana Kerečki
Ana Manić
Ana Marković
Ana Petrović
Anđela Milivojević
Anica Spasić
Biljana Kovačević
Biljana Kukić
Biljana Marinković
Biljana Mladenović
Biljana Stepanov
Bojan Cvejić
Bojan Radović
Bojana Jevtović
Bojana Miković
Bojana Selaković
Boris Bašić
Boris Lučić
Boris Sijerković
Boško Hadžić
Branislava Nestorov
Branka Dobrić
Dalibor Stojičić
Dana Selaković
Danica Nikolić
Danijel Milošević
Danijela Pejatović
Danijela Rafailović
Danijela Ranković
Danijela Tasić
Darko Vlahović
Dejan Košanin
Dejana Stevkovski
Denis Lazetić
Dijana Hinić
Dimitrije Petković
Đorđe Mančev
Đorđe Trikoš
Dragan Popović
Dragana Kostadinović
Dragana Pećo
Dragana Zlatičanin
Dražen Zacero
Dubravka Nikolić
Dubravka Velat
Dunja Lazić
Đurđa Đukić
Dušica Petrović
Duško Jerkov
Dževid Sadović
Edita Miftari
Emina Kovačević
Filip Perić
Fismir Jahiu
Goran Zarić
Gordana Šajinović
Irina Zahar Hinrichs
Iva Jović
Ivan Lukić
Ivan Popović
Ivan Stanojević
Ivan Stevanović
Ivan Tot
Ivan Vlajić
Ivana Jakovljev
Ivana Mirčetić
Jasmina Lazić
Jasmina Milojević
Jasmina Radovanović
Jelena Jovanović
Jelena Kandić
Jelena Milojković
Jelena Paligorić
Jelena Petrović
Jelena Radanović
Jelena Simić
Jelena Stević
Jelena Tot
Jelisaveta Manojlović
Jelisaveta Mikulić
Jovana Gligorijević
Jovana Jakovljević
Jovana Kolarić
Jovana Pavlović
Jovana Polić
Jovana Prusina
Jovana Radovanović
Jovana Sikimić
Jovana Tripunović
Jovana Vujičić
Jovana Vukić
Katarina Tadić
Ksenija Stojanović
Lav Kozakijević
Lazar Marjanović
Lazar Milovanović
Leopold Rollinger
Ljiljana Bukvić
Ljubica Turudić
Ljubomir Medaković
Luka Rajić
Maja Mićić
Maja Stojanović
Maja Vasić-Nikolić
Maja Vrtarić
Marija Avramović
Marija Đelić
Marija Janković
Marija Maša Bojičić
Marija Milosavljević
Marija Penezić
Marija Radovanović
Marija Stanojčić
Marija Vukosavljević
Marijana Toma
Marina Andromarta Bogojević
Marina Ristanović
Marina Stamenković
Marina Ugrinić
Marko Bogunović
Marko Mitrović
Marko Vidojković
Mašan Minić
Mikaela Smičković
Milan Cvijić
Milan Đukić
Milana Ninković
Milanče Milosavljević
Milena Dragićević
Milica Jovanović
Milica Stojanović
Miljenko Dereta
Milomir Sekulić
Miloranka Ilić
Miloš Avramović
Miloš Dašić
Miloš Janković
Miloš MIhajlović
Miloš Nikolić
Miloš S. Nikolić
Mina Ilić
Mirjana Drašković-Ivica
Mirjana Miočinović
Mirko Rudić
Miroslava Marjanović
Mladen Manojlović
Momir Pejatović
Nada Likar
Natalija Marjanović
Nataša Agbaba
Nataša Mijatović
Nataša Nikolić
Nataša Robulović
Nebojša G. Mirković
Nenad Nikolić
Nenad Vukadinović
Nikola Adžić
Nikola Ristić
Nikola Tomić
Nina Savić
Ognjen Đerić
Olga Gligorović
Peđa Mitrović
Petar Tančić
Radina Vučetić
Radmilo Marković
Rajma Isljami
Ratko Femić
Robert Čoban
Sandra Popović
Sanja Jović
Sanja Zrnić
Sara Dereta
Saška Karamarković
Selma Lazović
Slavica Slatinac
Slavica Stojanović
Slobodan Joksimović
Slobodan Srdić
Snežana Čongradin
Snežana Marković
Sofija Mandić
Sofija Marjanović
Srđan Dinčić
Stefan Aleksić
Stefan Ćorić
Stefan Jovanović
Stefan Šparavalo
Stevan Đekić
Stevan Ristić
Tatjana Radunović
Teodora Tomić
Uroš Jovanović
Vanesa Nikolić
Veljko Radunović
Veselin Nasufović
Vesna Đukanović
Vesna Mićanović
Vesna Miletić
Vesna Pešić
Vesna Vasiljević
Višnja Filipović
Vladimir Marović
Vladimir Stojanović
Vukan Simonović
Vukašin Obradović
Zdravko Janković
Zoran B. Nikolić
Zorica Filipović
Zorica Šćepanović
Žarka Radoja
Žarko Canić
Žarko Ogrizović
Željka Pantelić

Objavljeno u Moja kritika

U lice cenzuri

U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.

Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana“ i portal „Teleprompter“, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica“ nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.

U nedostatku snažne parlamentarne opozicije, uz mali broj štampanih i elektronskih medija koji kritikuju vlast, vlada Aleksandra Vučića i njeni pomagači napadaju kritičku misao na internetu, gušeći slobodu izražavanja. Suočena s neugodnim pitanjima i činjenicama koje joj ne idu naruku, vlast pribegava sili, čime dokazuje da nema argumente kojima bi odbranila svoje postupke.

Zahtevamo da vlast odmah prestane da napada slobodu izražavanja, da prestane da ometa rad kritički opredeljenih internet stranica, te da počne da odgovara na pitanja koja joj javnost sa neospornim pravom postavlja.

Zahtevamo da vlast poštuje i sva ostala prava i slobode, kao i vladavinu prava.

Zahtevamo da se odmah objave imena stradalih u poplavama.

Zahtevamo transparentno raspolaganje doniranim novcem.

Zahtevamo da moralno, prekršajno i krivično odgovaraju svi predstavnici vlasti, bez obzira na to na kom se nivou nalaze, za svaki život koji je mogao biti spasen da oni nisu bili nemarni, nesposobni i neodgovorni, i za svu uništenu imovinu koja je mogla biti zaštićena da su oni reagovali adekvatno.

Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.

 

Blogovi i stranice:

2389
Akuzativ
Aleksandar Šurbatović
Alжirska pisma
Ana Milanović
Angelina Radulović – Piskaralo
Anita Mitić
Biljana – Samokazem
Bob Lebowski (Slobodan Vladuša)
Boban Stojanović
Constrictoria Boa
cult – B92 blog
DJ Ivica
Dokona popadija
Đorđe Bojović
Edis Đerlek
FCBK
Just Bloggin’
Kontrapress
Luka Božović
Marko Marjanović – Pošteno mu sudite pa da ga streljamo
Milica Čalija – blog
Milja Lukić
Miloš Sečujski – B92 blog
Nemam ime, imam komentar
Nenad Duda Petrović
Nešto sasvim neizvesno
Nikola Ćupas – blog
Novi Sad 2020
Novosadsko ubrojčavanje
Ostavite Teslu na miru
Panonska ludost
Parunova reč
Pavle Ćosić
Pećko pivo
Prešlicavanje
Raša Karapandža
Sajber Vanderlast
Sara Radojković
Savesna
Sistem i lom
Staša Koprivica – 100 lisica
Vazda nešto
VladanBa’s Blog
Vladan Slavković – Kraljevo online
Veličković::Blog
Velimir Mladenović – B92 blog
Žene sa Interneta

Građanke i građani:

Nikola Adžić
Stefan Aleksić
Ana Belotti
Ljiljana Bukvić
Bojan Cvejić
Robert Čoban
Snežana Čongradin
Vesna Đukanović
Ratko Femić
Višnja Filipović
Jovana Gligorijević
Jelena Jovanović
Aleksandar Kokotović
Lav Kozakijević
Sofija Mandić
Radmilo Marković
Vladimir Marović
Maja Mićić
Lazar Milovanović
Peđa Mitrović
Sandra Popović
Tatjana Radunović
Aleksandra Sokolović
Zorica Šćepanović
Stefan Šparavalo
Katarina Tadić
Nikola Tomić
Đorđe Trikoš
Maja Vasić Nikolić
Marko Vidojković
Ivan Vlajić
Maja Vrtarić
Sanja Zrnić

 

Objavljeno u Moja kritika
  • Normalno da ce da smrdi kad je puna skupstina.... 1 day ago
  • Ma gde ces u smrdljivi Beograd 1 day ago
  • one person followed me and one person unfollowed me // automatically checked by fllwrs.com 2 days ago
  • @SamsungMobile will s7 (edge included) get Bixby some time in the future too? If so, when? 4 days ago
  • Ja ne znam da li ovi nasi politicari pogledaju redove u Kneza Milosa kad prolaze i idu na posao, a onda govore kako nam je super u Srbiji. 4 days ago
Share this blog!
Facebook Twitter More...

Enter your email address to follow this blog and receive notifications of new posts by email.

Pridružite se 2.234 drugih pratioca

Blogdan

Here unreal things and unreal people get a real shape. And vice versa.

БЛУКА

БЛаги БЛог

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

Џипитка

Дебела домаћица

VAZDANEŠTO

True stories. In English and Serbian. Mostly from Dorćol, Belgrade. Some from Amsterdam.

%d bloggers like this: